Записи и сенке (2011–2014)

Тема слика из циклуса Записи и сенке је гранична линија на којој се унутрашње људско биће сусреће са природним процесом неумољиве пролазности с једне, и својим духовним тежњама ка вечном, с друге стране.
На том истом месту на којем се вапи за спасењем (мада га се олако одричемо током живота у својим поступцима) трагам за скривеним одговорима о Богу, људском роду у целини, својим прецима, и, најзад, о себи.

Исликавам простор где се сусрећу материја и дух, где људско тело постепено нестаје, а душа, на свом путу ка Оцу, остаје огољена; простор лишен времена у којем се форма испуњава шапатом молитви, бајалица, записа…

Аутор

Змија чуваркућа

Да би се схватила улога змије чуваркуће потребно је прво уочити битне карактеристике култа предака. Наиме змија је повезана са овим култом који је и дан данас остао најјачи живи култ код Словена. И данас се многи обреди везују за овај култ, а готово сваки обичај у себи садржи елементе култа предака.

Змија чуваркућа би била посебна врста змије која би живела испод куће, обично близу огњишта или испод прага. Ова два места су заправо централна места култа предака. Постоје докази да су Словени сахрањивали своје мртве испод прага, док ватра представља везу са оностраним светом, а самим тим и са прецима. Свака кућа би имала своју змију чуваркућу. Ова змија би представљала отелотворење предака или неког посебног претка. Није баш најјасније да ли се ради о свим прецима или о само једном.

У Бугарској се сматра да је змија чуваркућа један предак, који је посебан по својим делима и који би био у загробном свету утицајан. Зато, уколико би се неко зло десило, он се позивао на вечеру како би га удобровољили, јер су укућани сматрали да је он гневан на њих. Вечера намењена за претке се обично спремала за Бадње вече. Змија чуваркућа се позивала на вечеру када у породици није било порода, укућани су били болесни, уколико би стока умирала итд. Према томе тај предак је могао утицати на судбину укућана својом вољом. Преци су често у Словенској митологији могли да утичу на ток догађаја и да помажу својим ближњим са оног света.

Отац и син / Father and Son_140x110cm

ОТАЦ И СИН, акрил на платну, 140x110cm, 2013.

Змија чуваркућа је обично била беле боје, али се у неким крајевима се замишљала као црна. Обично се није појављивала. Појава змије чуваркуће у кући или дворишту би значила да ће се одиграти неки догађај непогодан по укућане. У овом смислу змија чуваркућа је имала улогу да упозори укућане на неки неповољан догађај. Појава змије чуваркуће увек би упозоравала на зло, док кад су требали да се одиграју догађаји повољни за породицу, она се није појављивала. што значи да би она представљала весника лоших вести. Тај немили догађај је могао постати још гори, уколико би се змија том приликом убила. Како су се људи плашили змија, често се догађало да би оваква змија била убијена. Уколико би змија чуваркућа била убијена, то би била велика увреда за претке, односно тиме би се убио предак и учинио грех на нивоу рода. Освета за то, од предака, би била скора смрт неког од укућана.

Змија заправо представља тотемску животињу култа предака. Како су преци били људи који су могли бити и добри и лоши, различитих карактера, те такве особине може имати и змија чуваркућа. Дакле, она сама по себи, не представља ни добро ни лоше митско биће, с обзиром да има људске особине, већ се понаша сходно датим приликама и карактеру одређеног претка. Тиме што змије чуваркуће представљају умрлог претка, оне се не сматрају опасним демонима (попут русалки, водењака и сл.), све док се не би увредиле на неки начин.

Веровања старих Словена

Шири избор слика из циклуса погледајте на страни ЗАПИСИ И СЕНКЕ.