О раним радовима

There are the things we know and the things we do not know…between are the doors”

W. Blake

Он их је одшкринуо да би се суочио, да би нас суочио са опредмећеном стварношћу кошмара, да би нас увео у мрачни, хтонски свет фантазмагоричних фигура притешњених неким недефинисаним простором хаокосмоса. Зналачки распоређени акценти светлости и белине чине још ужаснијим те густе, непрозирне површине и готово до неподношљивости појачавају унутрашњу тензију слике…

…Од ових слика немојте тражити да вам се допадну, да у вама пробуде пријатна осећања – то није њихова намера и захтеваће од вас да размишљате о себи као некоме кога знате или не знате, а нашао се у апокалиптичном свету отуђења чија су приказања и страхоте „пред вратима“. Да ли још увек можете да чујете крик звери заробљене у кавезу, са нејасним, мутним осећањем да је слобода негде на другој страни? Да доживите Дедалов ужас када је схватио до чега је довело његово поигравање са људским границама или предсмртни ужас Икара, када је постало јасно да од Сунца до бездана и није тако далеко?…

…Посматрач уведен у тај фантомски свет нема куда да побегне од леденог, редоновског ока препознатљиве симболике, од дијагонала чија оштрина недвосмислено сугерише суноврат у Бездан неуобличене стихије подсвести. Над тим хуманоидним креатурама лебди блистава слутња пентаграма, али више као притисак и претња, као могућност која тек треба да постане део ових, у својој суштини, преплашених, несрећних бића…

Можда ће следећи циклус бити експлозија боје и светлости? У сваком случају, пред нама су фасцинантни призори побуне једног радозналог духа против безидејности и шаблона у сликарству…

Антонина Пантелић, 1998. године

Ужи избор слика из периода од 1996. до 2001. године погледајте на страни 1996–2001.